1. Каљење након гашења: Значајно побољшање ударне жилавости
Каљење на 200–350 степени: Енергија удара се повећава за 5–10 Ј (побољшање од 15–30%), иако остаје нешто заосталог напрезања.
Каљење на 400–550 степени: Енергија удара достиже 35–45 Ј (побољшање од 30–50%), постижући оптимални баланс жилавости и чврстоће.
2. Каљење без претходног гашења: Занемарљив утицај на ударну жилавост
Микроструктура је већ у уравнотеженом стању, тако да каљење (чак и на 400–600 степени) не мења значајно величину зрна или фазну дистрибуцију.
Енергија удара остаје скоро непромењена (варијације унутар ±2 Ј), што чини каљење непотребним за побољшање жилавости у овом сценарију.
3. Ризик од прекомерног каљења
Прегревање доводи до грубости зрна и слаби везу између легирајућих елемената (нпр. Цу, Цр) и матрице.
Ово доводи до 10-20% пада енергије ударца (на 25-30 Ј на -40 степени) и повећава ризик од ломљивости.



